Vladimirmisevic's Blog

Kad ce ta zima,da te opet vidim vidim ja

vladimirmisevic — Fri, 16 Oct 2009 15:31:38 +0000

Snoubord je keva,nauchio sam da ga vozim proshle godine i nalozio sam se ko mlad majmun,to mi je i bilo prvo zimovanje pa sam sada u fazonu kakvo leto samo snega daj shto vishe.Jeste da je zimovanje malo skuplje od letovanja zbog opreme ski pasa i ostalih zajebancija ali uz dobru ekipu i dobar smeshtaj vredi svake pare.Brzo se upada u fazon i vec posle 4/5 dana krece ludilo,adrenalin je prisutan uvek i oprez nije na odmet.Posle 10 ak dana na planini chovek se oseca mnogo jace i zdravije tako da svima koji se nisu okushali na dasci toplo preporucujem da se shto pre iscimaju i zapale na neku planincinu.

Najjacha su prepucavanja bordera i skijasha,shto se tiche ovih drugih,jeste da idu brze,ali borderi su jachi, a oni mogu samo da se prze.

Istorija snouborda (snowboard) je relativno kratka, ali veoma burna. Počeci razvoja ovog sporta vezuju se za kraj sedamdesetih godina ovog veka kada su neki entuzijasti, među kojima se našao i Džejk Barton čije je prezime danas sinonim za najkvalitetniju bordersku opremu, došli na ideju da spoje osnovne elemente tri atraktivne discipline (skejtborda, surfovanja na talasima i skijanja) i stvore nešto novo na granici između konvencionalnog sporta i akrobatike. Popularnost snouborda polako je počela da se širi, najpre u SAD-u, a zatim i u Evropi, no pravi planetarni „bum” je nastao početkom devedesetih kada su proizvođači opreme unapredili i standardizovali svoje proizvode. Euforija je ubrzo dostigla takve razmere da Međunarodni olimpijski komitet nije imao drugog izbora nego da prizna „snowboard” kao sport i da uvrsti njegove discipline u zvanični program ZOI. Kod nas se „daska” probijala znatno teže (pre svega zahvaljujući paprenim cenama opreme), ali je očigledno da broj bordera, pogotovo onih kojima ne pada na pamet da izvode premete u vazduhu ili višestruke rotacije, iz sezone u sezonu neprestano raste.

Surov igrac bio je Vlad

vladimirmisevic — Fri, 16 Oct 2009 15:01:44 +0000

Rumunski vladar Vlad Cepes, poznatiji kao Drakula, sebi je obezbedio besmrtnost surovoscu, kojoj je tesko naci premca u evropskoj proslosti.

Ime Vlada Cepesa nalazi se i na spisku darodavaca naseg manastira Hilandara na Svetoj Gori.

U rumunskoj istoriji Drakula sin, poznatiji kao Vlad Cepes, koga su Turci zvali kaziklu bej – u prevodu onaj koji nabija na kolac, bio je poznat po surovosti. Neprijatelje, kao i sve one koji su imali hrabrosti da mu se suprotstave, kaznjavao je nabijanjem na kolac.

Vlad je postao ozloglasen i po drugim surovim postupcima kaznjavanja. Cesto je naredjivao da se ljudima oguli koza, da ih zive skuvaju, da im odrube glavu, da budu oslepljeni, uguseni, obeseni, spaljivani, probadani, zivi zakopavani…

Posebno je voleo da im sam odsece noseve, usi i udove. Ipak, njegova najdraza kazna bilo je – nabijanje na kolac.

Surovost, koja je osnovno obelezje rumunskog grofa i vladara, istoricari smatraju posledicom njegovog boravka medju Turcima. On je, s bratom Raduom, medju njima proveo deo detinjstva jer ih je otac dao u zalog turskom sultanu Muratu Drugom. Decaci su na Muratovom dvoru u Jedrenu bili oko sest godina.

Pretpostavlja se da je Drakuli bilo jedanaest godina, a njegovom mladjem bratu oko sedam kada ih je otac predao u ropstvo. Po nekim navodima iz tog vremena, decaci tamo nisu muceni fizicki, ali je vise nego sigurno da je psiholoski ucinak bio poguban, narocito za Vlada, koji je gledajuci surovost i sam postao takav.

Hipa hopa

vladimirmisevic — Wed, 14 Oct 2009 11:10:47 +0000

Hip-Hop kao kultura i kao umetnička forma postoji više od 30 godina i još uvek traje. Termin Hip-Hop se danas često meša sa terminom Rap Muzika ali to je jedna ogromna greška. Iako Rap muzika spada u Hip-Hop kulturu, Hip-Hop ima mnogo,mnogo dublje značenje. Zbog toga upravo ovde pričamo o Hip-Hop-u u globalu. Hip-Hop kultura potiče iz Amerike i najizraženija je naravno u Americi, ali u poslednjih 10 godina počela je da se razvija i da opstaje u Evropi i na drugim kontinentima. Ono što Hip-Hop cini toliko moćnim I ono što ga održava su neke od sledećih činjenica :

-Kod Hip-Hop kulture se ne gleda materijalno stanje i izgled, već se više i mnogo vise ceni neka originalnost I kreativnost, umetnost da se neki od hip-hop elemenat dovede do skoro potpunog savršenstva a da se pritom ne ode u komercijalizaciju vec da se originalnost očuva. Hip-Hop kultura nije vezana samo za crnu rasu (od koje je naravno potekla) jer deo Hip-Hop-a moze da bude čovek bilo koje rase i nacionalnosti. Isto tako Hip-Hop ne pripada samo jednoj religiji. Možda najbolja ali I najgora stvar jeste da svako može biti deo Hip-Hop-a. I eto zbog ovih nekoliko mozda nebitnih stvari je Hip-Hop ostao unikatan I originalan I još uvek opstaje širom sveta.

Hip-Hop se sastoji iz četri osnovna elementa koja se kasnije granaju dalje. Ta četri elementa su: Mcing(Repovanje), Djing(Scratching, Turntable Manipulation), Graffiti I Breakdancing. Ova četri elementa su stvorena skoro u isto vreme, a koncept je kod svih elemenata bio isti (znači neki Urbani pogled na svet i život oko sebe, mada se taj koncept ponekada menjao i to se u većini slučajeva pokazalo loše).

Red Zmaja je do jaj……

vladimirmisevic — Wed, 14 Oct 2009 10:49:35 +0000

Jedna teorija jeste da je Red Zmaja naslednik Reda Svetog Đorđa (osnovan 1318.), kome su navodno, između ostalog, pripadali Miloš Obilić, Toplica Milan, Kosančić Ivan, Vuk Branković, kao i sam Knez Lazar. Ovo poslednje na prvi pogled deluje neprihvatljivo, ali kada se zna da je Redu Zmaja zasigurno pripadao Lazarev sin (Despot Stefan Lazarević), kao i da se članstvo u redu prenosi s generacije na generaciju (kao u slučaju loze Drakul), tvrdnja deluje prihvatljivije.