Snoubord je keva,nauchio sam da ga vozim proshle godine i nalozio sam se ko mlad majmun,to mi je i bilo prvo zimovanje pa sam sada u fazonu kakvo leto samo snega daj shto vishe.Jeste da je zimovanje malo skuplje od letovanja zbog opreme ski pasa i ostalih zajebancija ali uz dobru ekipu i dobar smeshtaj vredi svake pare.Brzo se upada u fazon i vec posle 4/5 dana krece ludilo,adrenalin je prisutan uvek i oprez nije na odmet.Posle 10 ak dana na planini chovek se oseca mnogo jace i zdravije tako da svima koji se nisu okushali na dasci toplo preporucujem da se shto pre iscimaju i zapale na neku planincinu.
Najjacha su prepucavanja bordera i skijasha,shto se tiche ovih drugih,jeste da idu brze,ali borderi su jachi, a oni mogu samo da se prze.
Istorija snouborda (snowboard) je relativno kratka, ali veoma burna. Počeci razvoja ovog sporta vezuju se za kraj sedamdesetih godina ovog veka kada su neki entuzijasti, među kojima se našao i Džejk Barton čije je prezime danas sinonim za najkvalitetniju bordersku opremu, došli na ideju da spoje osnovne elemente tri atraktivne discipline (skejtborda, surfovanja na talasima i skijanja) i stvore nešto novo na granici između konvencionalnog sporta i akrobatike. Popularnost snouborda polako je počela da se širi, najpre u SAD-u, a zatim i u Evropi, no pravi planetarni „bum” je nastao početkom devedesetih kada su proizvođači opreme unapredili i standardizovali svoje proizvode. Euforija je ubrzo dostigla takve razmere da Međunarodni olimpijski komitet nije imao drugog izbora nego da prizna „snowboard” kao sport i da uvrsti njegove discipline u zvanični program ZOI. Kod nas se „daska” probijala znatno teže (pre svega zahvaljujući paprenim cenama opreme), ali je očigledno da broj bordera, pogotovo onih kojima ne pada na pamet da izvode premete u vazduhu ili višestruke rotacije, iz sezone u sezonu neprestano raste.
Оставите коментар
Нема коментара.
RSS коментара URI повратне везе
